Сваке године у другој половини марта организујемо “Дане заштите природе Вршачких планина", дводневну манифестацију која окупља вршачку еколошку јавност. У два дана могу се погледати и чути предавања и трибине о проблемима заштите природе Вршачких планина и околине, изложбе фотографија, пројекције слајдова и филмова о природи Вршачких планина, али и других заштићених природних добара у Србији и широм света.
Природа вршачких планина
У непосредној близини Вршца, налази се парк природе Вршачке планине. Чланови нашег Друштва предано раде на проучавању, праћењу стања и неговању природе. Сакупљамо и чувамо податке, непрестано увећавамо знање које нам помаже у борби за очувањем биолошке и геолошке разноврсности овог вредног природног резервата. Серијом предавања “Природа Вршачких планина", утичемо на еколошку свест суграђана, упознајемо их са еколошким појмовима и проблемима и упућујемо их на то које природне вредности имају у свом блиском окружењу. Најчешћи гости и предавачи су стручњаци Завода за заштиту природе. Редовно их обавештавамо о нашим опажањима у природи Вршачких планина, као и штетном и непрописном деловању човека.
Геонаслеђе
др Душан Мијовић Стене Вршачких планина гео-наслеђе Баната Вршачке планине представљају доминантну форму у рељефу Баната, правца пружања запад-исток. Изграђене су од стена палеозојске старости ( > 260 милиона година), које окружују неогени седименти ( ~ 60 милиона година), међу којима су и седименти некадашњег Панонског мора ( ~ 25 милиона година). Према геотектонском положају, али и геолошкој грађи, Вршачке планине припадају Српско-македонској маси. Проучавања геолошке грађе ове значајне планине, од чијих стена је и Вршачка кула подигнута, изводе се још од краја 19. века. Издвојене стене и минерали, које су прикупљене на Вршачким планинама, чине део геолошке разноврсности региона, који се може називати и гео-наслеђе Баната , петролошког значаја. Већина становништва вршачког краја се са њима сусреће у свакодневном животу, јер се оне користе од давнина као грађевински камен или материјал, о чему сведоче каменоломи и бројни позајмишта кварцног песка, глине, шљунка и песка (Козлук, Појана Маре, …). У процесу обраде, за бољу уградњу и лепши изглед стене се глачају, полирају или на други начин дотерују. Специфичне облике геоморфолошке разноврсности Вршачких планина, "природно извајане" – изграђене од гнајса или шкриљаца, представљају остењаци, појединачни или у групи. Према облику су печуркасти, плочасти или као зидине бедема, а налазе се јужно од Вршачке куле и по ободу Гудуричког врха. Геолошка разноврсност условила је развој јединствене биолошке разноврсности, изражене у распрострањеним екосистемима, заступљеној флори, вегетацији и фауни, због чега су Вршачке планине заштићене као парк природе од 1982. године.
 |
 |
 |
|
албитско-мусковитски шкриљац / Albite-muscovite schist
|
филит / Phyllite
|
окцасти (биотитско-мусковитски) гнајс / Augen (biotite-muscovite) gneiss
|
 |
 |
 |
|
катаклазирани мигматит / Cataclastic migmatite
|
гранит / Granite
|
гнајсолики гранит / Gneisslike granite
|
 |
||
|
кварц / Quartz
|