др Душан Мијовић
Стене Вршачких планина гео-наслеђе Баната Вршачке планине представљају доминантну форму у рељефу Баната, правца пружања запад-исток. Изграђене су од стена палеозојске старости ( > 260 милиона година), које окружују неогени седименти ( ~ 60 милиона година), међу којима су и седименти некадашњег Панонског мора ( ~ 25 милиона година). Према геотектонском положају, али и геолошкој грађи, Вршачке планине припадају Српско-македонској маси. Проучавања геолошке грађе ове значајне планине, од чијих стена је и Вршачка кула подигнута, изводе се још од краја 19. века. Издвојене стене и минерали, које су прикупљене на Вршачким планинама, чине део геолошке разноврсности региона, који се може називати и гео-наслеђе Баната , петролошког значаја. Већина становништва вршачког краја се са њима сусреће у свакодневном животу, јер се оне користе од давнина као грађевински камен или материјал, о чему сведоче каменоломи и бројни позајмишта кварцног песка, глине, шљунка и песка (Козлук, Појана Маре, …). У процесу обраде, за бољу уградњу и лепши изглед стене се глачају, полирају или на други начин дотерују. Специфичне облике геоморфолошке разноврсности Вршачких планина, "природно извајане" – изграђене од гнајса или шкриљаца, представљају остењаци, појединачни или у групи. Према облику су печуркасти, плочасти или као зидине бедема, а налазе се јужно од Вршачке куле и по ободу Гудуричког врха. Геолошка разноврсност условила је развој јединствене биолошке разноврсности, изражене у распрострањеним екосистемима, заступљеној флори, вегетацији и фауни, због чега су Вршачке планине заштићене као парк природе од 1982. године.
Фотографије збирке стена Вршачких планина из 2004. године. Ускоро ће бити урађено друго (слично) издање ове збирке стена. |