1. Да Скупштина АП Војводине без одлагања донесе Покрајинску скупштинску одлуку о заштити Споменика природе „Градски парк у Вршцу“;
2. Да се овом одлуком обезбеде начини за суштинско учешће грађана Вршца у одлучивању о будућим годишњим програмима управљања Градским парком.

Већ 20 година локалне и покрајинске власти никако да донесу одлуку о заштити Градског парка у Вршцу. Забринути због оваквог стања, чланови Еколошког центра „Станиште“, Природњачког друштва „Геа“ и Еколошког удружења „Авалон“ из Вршца, упутили су Покрајинској влади јавни апел да се без одлагања настави поступак доношења одлуке о заштити.

„По вредности садржаја и облика које има, као и по степену очуваности, Градски парк у Вршцу се издваја од других заштићених паркова Војводине, и један је од највреднијих паркова Србије. Има велики културно-историјски и научни значај, естетску и васпитно-образовну, еколошку и социјалну функцију“ – наведено је у студији заштите Покрајинског завода за заштиту природе. Ни ове вредности, али ни чињеница да је међу најстаријим парковима у Србији, основан крајем 18. века, нису биле довољне да градске и покрајинске власти, након 20 година избегавања, донесу одлуку о заштити.

Заштита Парка је први и једини пут успостављена 1973. године, одлуком Скупштине општине Вршац. За управљача је одређено Комунално предузеће „Други октобар“. Након доношења Закона о заштити животне средине 1991. године, ова одлука морала се усагласити са тим Законом, те је Завод за заштиту природе припремио нову студију заштите и 2001. године je упутио општини Вршац на усвајање. Ова одлука никада није усвојена, пре свега зато што тадашње руководство комуналног предузећа није разумело суштину заштите, сматрајући да ће она пореметити или онемогућити извесне планове који су постојали у вези са Парком. Комунално предузеће постављало се као корисник, а не као управљач подручја, због чега је одлучивање о заштити више пута заустављано у Скупштини општине.

1. Неколико удружења грађана је 2010. године покушало да утиче на доношење ове одлуке. Након састанака представника удружења, Завода за заштиту природе и локалне власти, било је јасно да се ни тада одлука неће усвојити. У међувремену је донет нови Закон о заштити природе, који је омогућио да и АП Војводина проглашава заштиту. Завод је 2011. године ревидирао студију и утврдио да Парк има вредности, које испуњавају услове за проглашење заштите у надлежности АП Војводине. Међутим, ни покрајинска Скупштина још увек није донела одлуку о заштити. Град Вршац је десет година избегавао да је донесе, а наредних десет исто то избегава да учини и Покрајина. Као да наш парк никоме не треба.Због недовољне учесталости, или дугогодишњег изостанка спровођења мера неге и заштите, као и вршења радова без услова заштите, дошло је до пропадања и губитка вредности Парка, затим до значајног смањења виталности стабала и нарушавања вртних елемената – све то је наведено у студији. Поред тога, Парк је без чуварске службе и инспекцијског надзора, без редовног финансирања, а неретко је и мета вандалског понашања. Одлука о заштити је правни основ за решавање нагомиланих проблема у Парку, који грађани Вршца чекају већ 20 година. У сваком смислу, то је недопустиво дуг рок. Наставак одлагања довешће само до даљег пропадања Парка, што је за грађане Вршца потпуно неприхватљиво.
2. Час из песништва
   (Васко Попа)   

   Седимо на белој клупи
   Испод Ленауовог попрсја
   Љубимо се
   И онако узгред говоримо
   О стиховима
   Говоримо о стиховима
   И онако се узгред љубимо
   Песник гледа некуд кроз нас
   Kроз белу клупу
   Kроз шљунак на стази
   И тако лепо ћути
   Лепим бакарним уснама
   У Градској башти у Вршцу
   Ја полако учим
   Шта је у песми главна ствар

ДОПИС СА ТЕКСТОМ ЈАВНОГ АПЕЛА, упућен председнику Покрајинске владе.

Као пример пропадања, издвајамо беле клупе перголе, које је опевао Васко Попа. Оне су биле заштитни знак Парка, познат сваком Вршчанину. Некада их је било десетак, а данас нема ниједне. Удружење Грађански парламент Слободан град Вршац је 2012. године донацијама набавио две нове перголе, али су и оне уништене у међувремену.

Фотографије: Ладислав Частвен и Драган Милошевић

Серијом увредљивих текстова нападнуте су еколошке активисткиње Драгана Арсић из Покрета „Одбранимо шуме Фрушке горе“ и Наташа Ђерег из Центра за екологију и одрживи развој (ЦЕКОР). Мрежа „Пошумимо Војводину“, чије су поменуте организације чланице, најоштрије осуђује ове нападе.

Ове две сјајне активисткиње годинама се под својим именом и презименом, храбро и јавно боре за интересе грађана Србије. Драгана Арсић и њен покрет разоткрили су неправилности у пословању Националног парка „Фрушка гора“, што је довело до покретања поступака против одговорних, док се Наташа Ђерег и ЦЕКОР боре да највећи загађивачи престану да уништавају здравље грађана.

Када је њихов рад почео да добија правни епилог, на њих је покренута организована хајка, методама из безбедносног подземља. Прво је бизарни портал „Присмотра“, без уредника и контакт адресе, објавио серију лажљивих и непотписаних чланака. У њима нема ни речи о чињеницама до којих су активисткиње дошле, већ се личним увредама и бесмисленим „оптужбама“ да примају новац како би уништиле Национални парк и привреду Србије, покушава њихова јавна дисквалификација. Без провере тачности, ове текстове је преко COMNET удружења електронских медија пренело више интернет портала и локалних медија, који се финансирају јавним новцем из буџета. Управо ови „медији“ раде против интереса грађана, јер кукавички, анонимно и за паре бране интересе моћника, који кршећи прописе, а зарад сопствене користи, уништавају природна богатства и здравље грађана Србије.

Годишњак број 16/17/18 се у електронској верзији налази у менију ГОДИШЊАЦИ.